На 23.11.2012г. доц. Ванче Бойков представи във Враня (Сърбия) на конференцията на Учителския факултет на Нишкия университет нашия общ доклад за читанките за първи клас, които се използват в България и Сърбия.
Текстът е публикуван в сборника: КЊИЖЕВНОСТ ЗА ДЕЦУ И ЊЕНА УЛОГА У ВАСПИТАЊУ И ОБРАЗОВАЊУ ДЕЦЕ ШКОЛСКОГ УЗРАСТА, Враня, 2013 на стр- 154-170
ПРВА ЧИТАНКА – ПРВИ СУСРЕТ СА ЛИТЕРАТУРОМ ЗА ДЕЦУ
(ЧИТАНКЕ У БУГАРСКОЈ ШКОЛИ И ЧИТАНКЕ БУГАРСКЕ МАЊИНЕ У СРБИЈИ)
Резиме: Један од главних задатака изучавања бугарског језика у првом разреду је упознавање са бугарским писмом.
Савладавање технике
је предуслов за формирање интересовања за читање дечије
књижевности. Деца су се сусретала са
делима из области књижевности
за децу, која су им читали одрасли, али тек када се описмене могу сами да доживе књигу као
читаоци.
У фокусу ће бити анализа
текстова, који су укључени у читанке за први разред. Упоредиће се текстови у читанкама, који су у употреби у бугарској школи са читанкама намењеним ученицима бугарске мањине
у Србији.
Кључне речи: описмењавање, бугарски језик, дечија књижевност, читанка.
THE FIRST READER – FIRST MEETING WITH CHILDREN'S LITERATURE
Abstract: One of the
main tasks of the Bulgarian language training in first grade is mastering of
reading and writing. Mastery of reading technique is a prerequisite for the
formation of interest in reading literature. Children met with the works of
children's literature, which have been read by their teachers, parents or
relatives, but only now are free to touch the book as readers.
The focus of
the work will be directed towards the analysis of texts included in the readers
for first-grade. We will compare the texts in readers that are used in
Bulgarian schools and readers intended for Bulgarians in Serbia.
Увод
У ери интернета и хипертекста
књига као носилац текстуалне информације се налази у неповољној ситуацији. У
јавности се разматра недостатак интересовања међу младим људима за читање. С друге стране се појављује
електронски приступ библиотекама, који је слободан и омогућава читање онлајн. У
таквој динамичној ситуацији веома је тешко проценити стварно интересовање
младих људи за читање књижевних текстова представљених традиционално на папиру и на електронским носиоцима информације. Недостатак
јасноће не спречава нас да покушамо да утврдимо који су први радови са којима се сусрећу млади читаоци у процесу књижевног
образовања у основној школи. Читање је процес у којем се информације усвајају у
писаној форми. То је активност, без које постојање модерног човека не може да се схвати. Динамичан живот, брзи развој
технике и технологије у свим областима људских активности захтевају да се чита
брзо, а кроз брзо читање да се добије више информација за краће време.
„Сваки текст, независно од
жанра коме припада пре свега има когнитивни садржај који доприноси формирању интелектуалног аспекта личности. Током упознавања са писаним
текстом читаоци допиру до ауторовог погледа на свет, упознају се са моралним и
естетским вредностима и тако обогаћују себе, свој активни речник, формирају
свој естетски и језички укус.“ (2, 6)
„Књижевни рад утиче на личност детета, буди не само мисли, него и осећања. Ученици се усмеравају ка естетском богатству рада: узбуђује их добро понашање ликова, лепота описаних слика и још много тога. Ова књижевно-естетска оријентација ствара услове за васпитни утицај у обликовању личности детета. За разлику од
науке, која остварује познавање света појмовима, књижевни текстови као врста
уметности редукују стварност у књижевним ликовима“ . (7, 121).
Стварање естетског односа према уметничком делу почиње у раној младости. Дете, које је тек овладало вештином читања, по први пут у свом животу улази у свет књижевних ликова. Преко књижевних дела са којима се упознаје у
раној младости, у њему се гради представа о добром и лошем. Тако се обликују етичке норме и поглед на свет појединца.
Специфична карактеристика у перцепцији уметничке литературе у овом добу је немогућност деце да
разумеју релативност уметности. Наивно-реално схватање књижевности је важна
одлика узрасних карактеристика у перцепцији текста. Мали ученици схватају књижевно дело као верну
копију стварности. За њих приказани догађаји су реални животни, а књижевни
хероји прави људи.
Посебно важно у уметности перцепције је да деца науче да разумеју
уметнички језик. Најважнија средства књижевног језика су: метафора,
епитети, компарација и др. Кроз доживљај књижевног дела отвара се пут ка емоционалном утицају на читаоца, за формирање
његовог система вредности и његове духовне форме.
Друга карактеристика уметничке перцепције код ученика основне школе је тзв. фрагментарност схватања. По мишљењу педагога млади читаоци тешко репродукују целину из делова, опонашају књижевни лик адекватно и дубоко. Не обухватају
се јединство и целовитост текста, не осмишљава се логика у изградњи дела, у
складу са уметничком намером аутора.
Циљ нашег истраживања је да се упореде текстови из уџбеника за књижевност (читанке) за први разред, које су одобрили министарства просвете у Бугарској и Србији, преко
којих деца бугарског етничког идентитета улазе у свет књижевности за децу.
Аутори полазе од схватања, да“упркос типичних за сваку националну културу и традицију карактеристика описмењавања и пратећих процеса у свим националним школама, постоје и универзални процеси. Коначно, знање, без обзира на ком се језику стиче поседује универзалне вредности и на науку и хуманост човечанства у целини не утиче условљеност језичким, географским или политичким границама“. (2, 4)
Имајући у виду специфични статус и проблеме у образовању на матерњем (бугарском) језику у крајевима где живи бугарска мањина у Србији, покушали смо да упоредимо читанке које се користе у Бугарској, с једне
стране, са
читанкама намењеним ученицима, који се образују на матерњем језику у основној
школи у Србији.
Према бугарским и српским
законским прописима из области образовања у школама могу да се користе искључиво уџбеници и наставна помагала која
су добила одобрења надлежних министарстава.
У Бугарској прваци тренутно могу
да користе четири различита уџбеника:
1.
Читанка за първи клас, Иван
Цанев, Георги Георгиев, Владимир Попов, Изд. Просвета. С., 2002г.
2.
Моята първа читанка Пчелица, Тома Бинчев, Тодорка
Владимирова, Станка Вълкова, Изд. Просвета. С., 2002г.
3.
Читанка за първи клас, Татяна
Борисова, Екатерина Котова, Катя Никова, Николина Димитрова, Изд. Булвест 2000.
С., 2002г.
4.
Читанка 1. клас, Ангелина
Жекова, Наталия Огнянова, Мария Герджикова, Изд. Даниела Убенова. С., 2002г.
Министарство просвете Републике
Србије је за ученике бугарске мањине 2001. године одобрило једну читанку. Њен
аутор је Марин Младенов, носи назив
„Мила дружка“, а издавач је Завод за уџбенике и наставна средства из Београда.
Издата је 2002. године и користи се у
основној школи у Босилеграду, где се настава изводи на бугарском језику.
Према Чл. 94. Закона о основама
система образовања и васпитања Србије у остваривању образовно-васпитног рада користе се уџбеници и наставна
средства које, на предлог Савета одобри министар, у складу са посебним законом.
Према слову истог закона министар може да одобри више уџбеника за исти предмет
у истом разреду, као и страни уџбеник.
У поменутом члану прецизирано је
да, када се образовно-васпитни рад остварује на језику
националне мањине, користе се уџбеници и наставна средства у складу са посебним
законом, као и да припадници националне мањине у образовно-васпитном раду могу да
користе уџбенике из матичне државе, на основу одобрења министра, у складу са стандардима
које утврђује Савет. У поступку одобравања утврђује се да ли уџбеник одговара
стандардима квалитета, који се односе на садржину, дидактичке обраде, израде и
техничке опремљености уџбеника. У остваривању образовно-васпитног рада могу да
се користе и друга необавезна средства и помагала, у складу са посебним
законом.
Устав Републике Србије штити
кључна мањинска права укључујући право на информисање на матерњем језику, право
на образовање, очување и развој културе и право на службену употребу језика и
писма.
У чл. 11. Закона о службеној употреби језика и писама
стоји да на територији јединице локалне самоуправе, где традиционално живе припадници
националних мањина, њихов језик и писмо може бити у равноправној службеној употреби.“
Према слову закона образовно-васпитни рад у
Србији остварује се на српском језику, али „за припаднике националне мањине
образовно-васпитни рад остварује се и на језику и писму националне мањине,
односно двојезично, ако се приликом уписа у први разред за то определи најмање
15 ученика“. [[1]].
Школа може да остварује образовно-васпитни
рад на језику и писму националне мањине, односно двојезично и за мање од 15
ученика уписаних у први разред, уз сагласност министарства надлежног за послове
образовања у складу са законом.
Када се образовно-васпитни рад остварује на
језику и писму националне мањине, школа је у обавези да за ученика организује
наставу српског језика.
Када се образовно-васпитни рад остварује на
српском језику, за ученика припадника националне мањине организује се настава
језика националне мањине са елементима националне културе као изборни предмет. (6)
Ученици припадници мањина у Србији у којима
је мањина већинско станоништво уче свој матерњи језик између два и пет часова
седмично у оквиру наставног предмета „Матерњи језик са елементима националне
културе”.
Опис методологије и инструментаријума
научног истраживања
Читанке могу бити објекат различитих
истраживачких могућности. У овом раду оне се разматрају и анализирају са
педагошке тачке гледишта у односу на
текстове који су укључени у њих. Углавном се користе описне и компаративне методе.
Кључни индикатори, на основу којих ће се прикупљати подаци за анализу и
поређења су:
1.
Обим уџбеника (број страница,
штампарски табаци и формат).
2.
Укупан број текстова.
3.
Број фолклорних текстова.
4.
Број књижевних текстова.
Са своје стране фолклорни текстови ће бити подељени
на наративни (приче) и народне песме. Приче ће бити подељене на бугарске и
стране.
Књижевни текстови ће се разграничити жанровски на
прозу и поезију. Прозни текстови ће се дефинисати као приповетке, ауторске
приче и одломци из већих дела.
Као самосталне јединице ће се разматрати загонетке,
бајке и песме укључене у садржај читанке.
Осим тога, анализираће се и моралне поруке садржане у текстовима.
Четири читанаке које се користе у бугарским
школама уређене су по истом наставном програму и то у великој мери подразумева
неке сличности међу њима.
Читанке за ученике бугарске мањине у Србији прате други наставни план и решавају
конкретне образовне задатаке.
Иако свесни тешкоћа и ограничења ми ћемо
покушати да упоредимо ове уџбенике по наведеним индикаторима и потражити
сличности и разлике у ставовима аутора и тумачења.
Анализа
садржаја читанки
Читанка за први разред, чији су аутори Ив.
Цанев и др. (10) је обима 48
страница обједињених у шест ауторских табака у формату 60Х90/8.
Она садржи 43 текста – фолклорних и
књижевних.
Укључена су само два фолклорна текста –
приче: „Гостенчето на Хитър Петър” и „Сливи за смет”.
Књижевних текстова је укупно 39. Ученици се
упознају са поезијом и епским делима бугарских и страних аутора.
Читанка садржи укупно 20 песама. Први текст
у читанци је „Аз съм българче” аутора Ивана Вазова. На следећој страници су „Родна стряха” Ран
Босилека и „Майка” аутора Петка Р. Славејкова. Списак песама обухвата и:
„Първите уроци” и „Великден иде” од Елисавете Багрјане, „Птичи гласове” од Валерија Петрова, „В гората” од Геа Милева, „С песен
за риба” од Димитра Стефанова, „Планинската рекичка” од Ивана Давидкова,
„Изненада” од Виктора Самуилова, „Писмо за баба” од Калине Малине, „Червената
баретка” и „Кате, Кате” од Леде Милеве, „Чевръста Кръста” од Јанаки Петрова,
„Игла в игленица” од Тому Бинчева, „Охлювата къща” од Николаја Канчева, „Светофар” и „Зебра” од Марка Ганчева,
„Чухалчето” од Ивана Цанева и „Кирил и Методиј” аутора Стојана Михајловског. Може да се закључи да
су изабрани само бугарски песници. Троје аутора– Елисавета Багрјана, Леда
Милева и Марко Ганчев су заступљени са по две песме.
Проза је представљена са укупно 19 текстова
приповетки, ауторских прича и одломака из већих књижевних дела за децу.
Приповедака је укупно девет: „В гнездото” и
„Върбови клонки” од Ангела Каралијчева, „Април” и „Мързелив , но досетлив” од
Елина Пелина, „Роса” и „Писмо от село” од Дору Габе, „Приказчица” од Асена
Разцветникова, „Буквар и жабешка читанка” од Јордана Радичкова и „Ореол” аутора Георги Мишева.
Ауторске приче су: „Недовършена приказка” од
Константина Константинова, „Най-хубавото птиче” од Георги Рајчева, „Червената
шапчица” од Шарла Пера, „Дядо и ряпа” од Рана Босилека, „Подвижният тротоар” од
Ђанија Родарија, „Копче за сън” од Валери Петрова.
У уџбенику је укључено и неколико одломака
из већих књижевних дела за децу: „Мечо Пух отива на гости” од Алена Милна,
„Най-чудното пролетно място” од Астрида Линдгрена, „Бързоходко и повлекана” од
Емилијана Станева, „Бабунка” од Доналда Бисета.
За разлику од стихова код прозе су укључена
дела једанест бугарских аутора и од четворице страних, кои су много популарни и
које деца воле.
Уџебник садржи и загонетке, али не фолклорне, већ
ауторске – по четири Асена Разцветникова (10, 9) и од Деда Благоја (10, 35).
Може да се закључи да су књижевни, поетски и
прозни текстови представљени сразмерно и да увршћене само две бугарске народне
приповетке.
Општи утисак са прилога иза текстова,
који се тичу олакшица при усвајању знања
и питања је да се намерно усмерава пажња младих читалаца ка моралним порукама садржаним у лирским и епским текстовима.
Читанка за први разред Пчелица (1)
такође има 48 страна садржаних у шест штампарских табака
у формату 60Х90/8.
У њу је укључено 47 текстова.
Фолклор је представљен преко три народне
приповетке и једну народну песму. Народне приповетке су : „Много ум не се
иска”, „Помагам на бате” и „Кума Лиса и Косе Босе”, а песма је „Мома и гора”.
Остали текстови су представници лирских и
епских жанрова.
Аутори су одабрали укупно 24 песме. Први
текст у овој читанци је такође од аутора Ивана Вазова, али је узета друга песма – „Училище”, док је на следећој страници „Аз съм българче”. На списку песама налазе се
још: „Татковина”, „Малък Пенчо” и „Времето” од Петка Р. Славејкова,
„Първокласник” од Калине Малине, „Пчела” од Константина Величкова, „При мама и
при татко” од Чича Стојана, „Първите уроци” од Елисавете Багрјане, „Момче и
пчела” од Асена Разцветникова, „Щурец и мравка” од Александра Божинова,
„Врабче” од Ивана Цанева, „Цвете” од Томе Бинчева, „Великден” од Николе Фурнаџиева,
„Молитва” од Ивана Вазова, „Чучулига” од Цоња Калчева, „Облаче” од Кирила
Христова, „Поточе” од Цанка Церковског, „Чичо-пей” од Ран Босилека, „Пролет” од
Васила Н. Поповича, „Лотария” от Крста Станишева, „Звездичка” од Леде Милеве,
„Учете се мои птички” од Љубена Каравелова и „Кирил и Методий” од Стојана Михајловског.
У овој читанки са по три дела су предстаљени
класици – Иван Вазов и Петко Р.
Славејков. Три песме из ове читанке могу се наћи и у првој. То су : „Аз съм
българче”, „Първите уроци” и „Кирил и Методий”.
Све песме су од бугарских аутора.
Одабрано је укупно 14 узорака дечије
књижевности за децу – три приповедке, пет ауторских прича и шест одломака из
дела за децу.
У читанку је укључено само три приповедки: „Сянката на магарето” од Јордана Радичкова,
„Ябълката” од Георги Константинова и „Роса” од Дору Габе.
Ауторских прича је: „Най-хубавото птиче” од
Георги Рајчева, „Дядо и ряпа” од Ран Босилека, „Червената шапчица” од Браћу
Грим, „Страхлив другар” од Саве Попова, „Щурчето” од Константина Константинова.
Одломци из већих дела су: „Луничките на Пипи
Дългото чорапче” од Астрида Линдгрена, „Приключенията на Незнайко” од Николаја
Носова, „На Пинокио му пораства носът” од Карла Колодија, „Румцайс в
бръснарницата” од Вацлава Чтвартека, „Палавница” од Емилијана Станева, „Мечо
Пух отива на гости” од Алена Милна.
Код епских текстова су представљени радови и
одломци укупно шест страних аутора.
Закључак је да се, када је у питању проза
сусрећемо са делима које налазимо и у другим читанкама које издаје софијска „Просвета” – „Роса”, „Най-хубавото птиче”, „Дядо и ряпа” и „Мечо
Пух отива на гости”.
Ученици, који раде по овом уџбенику могу да
се упознају и са жанром- басна, путем Езоповове басне – „Лъжливото овчарче”.
Загонетки је укупно четири – једна на стр.
9, две на стр. 25 и једна ауторска Деда
Благоја на стр. 37.
Прегледом се може закључити да је број
песама већи од прозних текстова, а да је фолклор представљен у само три текста.
Што се тиче моралних порука
у овом уџбенику оне се могу наћи у многим пословицама, логично повезаних са темом обрађеног дела. Пред ученицима је постављено низ питања и задатака за анализу понашања ликова и њихових
мотива.
Читанка за први разред аутора Т. Борисова и
др. (3) је са
истим полиграфским параметрима као и предходне две.
Она предвиђа да се ученици у првом разреду
упознају са укупно 46 текстова.
Фолклор је представљен преко две бугарске
народне приповеке – „Кой ще работи и кой ще яде” и „Човек се учи докато е жив”
и једну народну песму – „Лазарки”.
Књижевних текстова је укупно 42.
Аутори су изабрали укупно 28 песама: „Новата читанка” од Димитра Гундова,
„Веселата книжка” од Калине Малине, „Тя е малка буква” од Крста Станишева, „Куб
от ...” од Кирила Назарова, „Как тигърът беше наказан” од Атанаса Цанкова, „Що
е татковина” од Николаја Соколова, „Аз съм българче” од Ивана Вазова, „Радост”
од Димитра Бабева, „Моето семейство” и „Златни букви” од Ангелине Жекове,
„Най-добричка” од Васила И. Стојанова, „Майка” од Петка Р. Славејкова,
„Прибиране” од Виктора Самуилова, „Да не простине” од Леде Милеве, „Турист” од
Ивана Жеглова, „Цветница” од Ивана Цанева, „Великден” од Дору Габе, „Срещнете
го дечица” и „Лято” од Елисавете Багрјане,
„Червен, червен Великден” од Александра Божинова, „Вдигнах ръце” од Марка
Ганчева, „Колко прави” од Тодора
Анастасова, „Чудното моливче” од Јордана Друмникова, „Какъв да стана” и
„Ваканция” од Петје Јорданове, „Тон-бонбон” од Радоја Кирова, „Цап и Цоп” од
Вилхелма Буша.
Прича су „Похвали се” од Асена
Разцветникова, „България” од Христа Максимова, „Цъфналата роза” од Јордана
Друмникова, „Есен настъпи” од Константина Константинова, „Връбница” од аутора
Тодора Влајкова.
Ауторских прича је четири: „Приказка за една
морава и за една гладна крава” од Радоја Кирова, „Дядо и ряпа” и „Отишла баба
за дренки” од Ран Босилека и „Двамата шивачи” од Радоја Кирова.
Налази се и један одломак из већег дела:
„Квакащата пощенска кутия” аутора Доналда Бисета.
Питалица је 14: на стр. 3 од Кирила
Назарова, на стр. 4 – две од Асена Разцветникова, једна народна и једна од Весе Паспалејеве, на стр. 17 – једна народна и
по једна од Деда Благоја, Јордана Друмникова, Благородне Арсове и Кирила
Назарова, на стр. 30 – народна питалица, на стр. 33 – три питалице – от Асена Разцветникова, Кирила Назарова и
једна без наведеног аутора.
Неке карактеристике читанке, коју је
објавила издавачка кућа „Булвест”:
-
фолклор је
представљен са три текста;
-
песама је
близу два пута више у односу на прозне књижевне текстове;
-
песма Ивана
Вазова „Аз съм българче” и ауторска прича Ран Босилека „Дядо и ряпа” сврстане
су у свим до сада анализираним читанкама;
-
песма „Майка”
П. Р. Славејкова налази се у читанци
чији је аутор Ив. Цанев и др.;
-
три песникиње
заступљене су са по два рада – Елисавета Багрјана, Ангелина Жекова и Петја Јорданова;
-
Асен
Разцветников је представљен и као аутор прозе, и питалица;
-
Ран Босилек и
Радој Киров су са по две приче;
-
Јордан
Друмников је укључен са прозом и поезијом;
-
у читанци су
укључена само два страна аутора;
-
пажњи ученика
понуђене су многе загонетке и друге задатке за подстицај размишљања.
Рад над књижевним
текстовима на више места подржан је
питањима и задацима, а исто тако и пословицама, али им недостаје доследност
и има текстова без иједног задатка.
Читанка за први разред од Ангелине Жекове, Наталије Огњанове и Марије Герџикове (4) је обима 60 страна, формата 8/60/84 и
7,5 штампарских табака.
У њој је наставни садржај разврстан у седам
тематских јединица: Аз съм българче; Пролет; Имало едно време; Весели
стихотворения; При книжките; Театър „Първолаче” и Иде лято.
Укупан број текстова је 42.
Постоје четири етичка текста – немачка народна приповетка „Великанската риба” (у
тематском циклусу „Имало едно време”) и три бугарске народне приповетке
препричане од Ран Босилека: „Сливи за
смет” (у тематском циклусу „Имало едно време”),
„Отишла баба за дренки” и „Задави се Петльо” (у тематском циклусу „Театър „Първолаче”).
Песама је укупно 24. Аутори су изабрали и поређали
тематски: „Татковина” од Петка Р. Славејкова, „Аз съм българче” од Ивана Вазова,
„Родна стряха” од Рана Босилека, „Моето семејство” од Ангелине Жекове (један од
састављача читанке), „Ръката на татко” од Панча Панчева, „Баба” од Дору Габе ( у тематском циклусу „Аз
съм българче”), „Цветница” од Ангелине Жекове, „Великден” од Димитра Спасова,
„Песен” од Дору Габе, „Лудетина” од Наталије Огњанове (један од састављача
читанке), (у тематском циклусу „Пролет”), „Приказки” од Панча Панчева, ( у
тематском циклусу „Имало едно време”), „Ш – Ш – ШТ!” од Зоје Василеве, „Банички
от смях” од Евгеније Генове, „Крушокран” од Марка Ганчева, „Зряла круша” од
Радоја Кирова, „Змей на вратата” од Андреја Германова (у тематском циклусу „Весели
стихотворения”), „На гости на книжките” од Наталије Огњанове (у тематском
циклусу „При книжките”), „Момче и пчела” од Асена Разцветникова и „Телефон” од
Корнеја Чуковског ( у тематском циклусу
„Театър „Първолаче”), „Чучулига”
од Валерија Петрова, „Стомничка” од Георги Струмског, „Чакай ме море” од
Ангелине Жекове, „Лято” од Елисавете Багрјане и „Хей, божурко” од Димитра
Спасова (у тематском циклусу „Иде лято”).
„Татковина”, „Аз съм българче”, „Родна стряха” и „Момче
и пчела” налазе се и у другим читанкама,
али им је ред представљања различит, а исто и задатци за рад са текстовима.
Аутори су изабрали пет поетских радова, два од којих су од аутора читанке чиме
ову разликује од осталих читанки, где се користе туђа књижевна дела. Сврстана је песма Корнеја Чуковског, док су у остала три
уџбеника понуђена само дела бугарских аутора.
Постоје две приче: „В гнездото” од Ангела
Каралијчева и „Майка” од Лава Толстоја (у тематском циклусу „Аз съм
българче”),
Ауторских прича је укупно осам: „Синове” од
Валентина Осејева ( у тематском циклусу „Аз съм българче”), „Комарко” од
Пламена Цонева, „Двамата шивачи” од Радоја Кирова, (у тематском циклусу
„Пролет”), „Чичо Пейо” и „Бабиното прасенце” од Елина Пелина, „Броилка без
край” од Радоја Кирова (у тематском циклусу „Имало едно време”), „Пип, пип,
пип” од Доналда Бисета и „Три сестрички” од Константина Д. Ушинског, (у
тематском циклусу „Театър „Първолаче”).
Укључене су по две приче од Елина Пелина и Радоја Кирова, једна од којих „Двамата
шивачи” је и у читанци издавачке
куће „Булвест”.
Одломака из већих дела је укупно четири:
„Червената шапчица” из „Тошко Африкански” аутора Ангела Каралијчева, „Бриф,
браф, бруф” из „Приказки по телефона” аутора
Ђанија Родарија, „Квакащата пощенска кутия” из „Небивалици” Доналда
Бисета, „Мъжка дума” из „Къщичка край гората” Методи Бежанског. Сврстани су у
тематском циклусу „При книжките”. Читанка издавачке куће „Даниела Убенова” је
једина у којој се наводи дело из којег је узет одломак. Мишљења смо да то
развија претпоставку код младих читаоца да прочитају цело дело.
Лав Толстој, Валентина Осејева, Доналд Бисет,
Константин Д. Ушински, Ђани Родари су страни аутори, чије се део стваралаштва
налази у читанци. На тај начин ученици имају могућност да се упознају са стваралаштвом
шест аутора дечије књижевности са међународном значајем.
Употпуности смо сагласни са К. Јочевом, која тврди, да: „чак и површан
поглед садржаја пружа могућност да се открију жеље аутора за прекорачењем етничке униформљености преко укључивања како књижевних текстова страних аутора, тако и путем
представљања фолклорних ликова из других националних култура. Једино овде, за
разлику од предходних читанки наилазимо на представљање не само бугарских
народних приповедака, већ и на немачку народну причу “Великанската риба”.” (9, 53).
У целини у овој читанци постоје разноврсни задаци,
који провоцирају даљи рад и критичко размишљање. Изабрани лирски и епски текстови имају потенцијала за рад у правцу рационализације моралних норми и
правила, а исто и формирање осећајности за анализу радова у
откривању контекста. Последње се може најбоље видети у
тематском циклусу „Весели стихотворения”.
Општи закључци у представљању и анализи четири
бугарске читанке:
У односу на обим уџбеника (број страна, штампарски
табаци и формат) три уџбеника: Читанка за први разуред аутора Цанев, Ив. и др. Издавачке куће „Просвета”, Моја прва читанка Пчелица аутора Бинчев, Т. и др. такође издавачке куће „Просвета"
и Читанка за први разред аутора Борисова, Т. и др издавачке куће „Булвест 2000”
су обима 48 страна садржаних у шест штампарских табака у формату 60Х90/8, а Читанка за први разред аутора Жекова, Анг. и др. издавачке
куће „Даниела Убенова” је обима 60 страна
садржаних у 7,5 штампарских табака у формату 8/60/84.
·
Укупан број текстова:
-
у Читанци за први разреда
аутора Цанев, Ив. и др. укупно је 43;
-
у Мојој првој читанци Пчелица аутора Бинчев, Т. и др. је 47;
-
у Читанци за први разред аутора Борисова, Т. и др. је 46;
-
у Читанци 1. разред
аутора Жекова, Анг. и др. је 42.
Може
да се закључи, да се највећи број текстова
налази у читанци чији су аутори
Бинчев, Т. и др, а најмање у Читанци 1. разред аутора Жекова, Анг. и др.
То је формални знак, али се слика може променити ако се израчуна обим текстова.
Према К. Јочеве: „Читанке за први разред
су са мањим обимом текстова, будући да се настава из књижевности која се
схвата као упознавање ученика са конкретним фолклорним и књижевним текстовима и
формирање основних вештина за рад са њима (за даљи рад на побољшању вештина читања), односи на период након
описмењавања и обухвата период од шест недеља на крају школске
године.”(9, 50)
·
Број фолклорних текстова:
- у Читанци за први
разред аутора Цанев, Ив. и др. сврстане су две бугарске народне
бајке;
- у Мојој првој читанци Пчелица аутора Бинчев, Т. и др. налазе се три бугарске народне бајке и једна бугарска народна песма;
- у Читанци за први
разред аутора
Борисова, Т. и др. има две бугарске народне бајке и једна бугарска народна
песма;
- у Читанци 1. разред аутора Жекова, Анг. и др.
укључене су једна немачка и три бугарске народне бајке које је препричао Ран
Босилек.
- Број књижевних текстова:
- у Читанци за први разред аутора Цанев, Ив. и др. укупно
их је 39, од којих 20 песама и 19 епских текстова;
- у Мојој првој читанци Пчелица аутора
Бинчев, Т. и др. има 38 књижевних текстова, од којихт 24 песме и 14 епских
текстова;
- у Читанци за први разред аутора Борисова, Т. и др.
је сврстано 38 књижевних текстова, од којих 28 песама и 10 епских
текстова;
- у Читанци 1. разреда аутора Жекова, Анг. и др. за
изучавање је понуђено 38 књижевних текстова, од којих 24 песме и 14 епских
текстова.
„За
разлику од аутора уџбеника из других наставних предмета, аутори уџбеника из
књижевности (читанке) суочени су са
већим ограничењима у односу на наставни садржај. Паралелно са заједничким за
све уџбенике, који зависе од нормативних уредби (наставни програми и др.),
постоји и допунско ограничење, наметнуто
од специфичности наставе књижевности. Док су други аутори релативно слободни у конструисању
текстова, предвиђених за проучавање, аутори читанки раде са готовим фолклорним
и књижевним материјалом и њихово учешће је углавном изражено у прилагођавању
и организацији тог материјала и у разради његовог методолошког апарата.” (9, 59)
У тематском избору аутора истићу се примери
бугарске поезије попут: „Аз съм българче”, „Татковина,”, „Родна стряха”, „Кирил
и Методий” и друге популарне дечије песме признате за класику попут
„Първокласник”, „При мама и при татко”, „Първите уроци”, „Екскурзия”. Број
песничких текстова је већи од епских у
свим уџбеницима. То је вероватно повезано са способношћу да се ради на овладавању технике читања и
ученици лакше да запамте неке од њих.
Епски текстови су разнолики. Неки од њих су
популарнији и постоје аутори, који су били омиљенији због чега су представљени
са више од једног дела.
Читанка „Мила дружка” (8) има 85 страна сажетих у 15 штампарских табака
формата 20,5Х26,5 см.
Укупан број текстова је 73.
Фолклорних текстова је укупно 10: осам народних приповедака:
„Дъбова бъчва”, „Бърза работа”, „Двама другари”, „Камък и змия”, „Горещи
тикви”, „Пили – патили” , „Умният бедняк”,
„Гостенчето на Хитър Петър” и две народне песме „Добра вест от Коледари”
и „Сурвакарска песен”.
Песама је укупно 42: „Книжка-дружка” и „Две
дежурни”од Калине Малине, „Новата читанка” од Димитра Гундова, „Първокласник”
од Ивана Давидкова, „Родна реч” од Ран Босилека „Първите уроци” и „Зима” од
Елисавете Багрјане, „Чудната врата” од Веселина Ханчева, „Те за нас се трудят”
и „Рожден ден на куклата” од Чика Стојана, „Кой съм?” и „Прозорче към света” од
Георги Веселинова, „Мама” од Валери Петрова, „Зидар” оа Николаја Бистрова,
„Хубави имена” од Владимира Блескова, „Катеричка” од Атанаса Душкова, „Зебра”
од Марка Ганчева, „Пред полет” од Георги Ганчева, „Мама” од Дору Габе,
„Възглавничка” од Сергеја Михалкова, „Коледна елхичка” од Ангелине Жекове,
„Новогодишна честитка” од Ивана Василева, „Две зайчета” од Драгана Кулиџана,
„Златно слънче” од Александра Герова, „Баба Марта бързала” од Јордана Ступела, „Пролетно утро” од Пеја
Јаворова, „Синчец” од Ивана Вазова, „Песен на тракториста” од Момчила Тешића,
„Пеперуда” од Емануил Попдимитрова, „Безстрашният” од Панча Недева, „Дай ни
водица” и „Ех, да може!” од Лачезара Станчева, „Котарак в пижама” од Лиане
Даскалове, „Лъв” од Душана Радовића, „Какво е смешно” од Мориса Карема, „Бабини
пиленца” и „Довиждане” од Најдена Валчева, „Баба и внуче” од Борислава Ценова,
„Нагизди се вранка” од Весе Паспалејеве, „Усмивка” од Цветана Ангелова, „Ежко и
Лисана” од П. Колева, „Свърши се таз тодина...” оа Константина Величкова.
Прича је
16: „Кога плаче Петьо” од Ладе Галине, „Млада гора” од Елина Пелина,
„Глезен Иван” од Николаја Зидарова, „Врабче и самолет” од Ангела Каралијчева,
„Петлето” од Ладе Галине, „Червено, оранжево и зелено” (аутор није наведен), „В
гнездото” од Ангела Каралијчева, „Болестта на Филчо” од Дамњана Калфова,
„Щъркели летят на юг” од Константина Константинова, „Първият сняг” од Ивана
Василева, „Шапката на Чарли” од Елене Киприне, „Април” од Елина Пелина,
„Плодородна земя” Асена Босева,
„Лястовичка” од Цвете Мартинове, „Роза” од Дору Габе и „Приятели” од Асена
Босева.
Ауторске приче у овој читанци су само две: „Три
пътника” од Драгана Лукића и „Приказчица” од Асена Разцветникова.
Има три одломка из већих дела: „Докторът и
неговите животни” из књиге Сергеја Чуковског „Доктор Охболи”, део из „Дядовата
ръкавичка” Елина Пелина и „Чавдар войвода” из
поеме Христо Ботева „Хайдути”.
Последње две су форми поезије. У читанкама из Бугарске има више одломака из
већих дела, али је овде изабрана омиљена дечија приповетка у стиху и одломак из
једног значајног дела за формирање националних осећања чији је аутор
Ботев.
Има пуно загонетака: од Весе Паспалејеве (8,
5), од Асена Разцветникова (8,6 и 33), без наведеног аутора (8, стр. 16, 31,
81, 82 – две, ).
У читанци се налазе епиграми, изреке,
пословице, задаци за саставе на бази слика, за анализу текста, за упознавање са непознатим
речима, за правопис речи, за изражајно читање итд.
Општи закључци са представљања и анализе пет читанки:
·
У односу
на обим – читанка „Мила дружка” је већа
од читанки које су у употреби у Бугарској;
·
Број текстова
у њој је такође већи;
·
Код избора
текстова долази до изражаја да, при поређењу са читанкама из Бугарске, у овој
има више фолклорних текстова;
·
Као и у
већ анализиране четири читанке, број
песама је већи у односу на епске
текстове.
·
Код избора
поетских текстова у читанци, која се користи у Републици Србији, постоје само
пет подураности са читанкама које се користе у бугарском образовном систему –
„Новата читанка” од Димитра Гундова, „Родна реч” од Ран Босилека, „Първите
уроци” од Елисавете Багрјане и „Зебра” од Марка Ганчева, а песма Чика Стојана
под насловом „При мама и при татко” у читанци Пчелица у читанци „Мила дружка” носи назив „Те за нас
се трудят”. У овој читанци велики број су бугарски песници (два су припадници
бугарске мањине у Србији - Александар Геров и Емануил Попдимитров) са изузтеком
тројице – Драган Кулиџан, Сергеј
Михалков и Душан Радовић.
·
Код
епских текстова у читанци, која се
користи у Србији само три епска текста –
„В гнездото” Ангела Каралијчева, „Април” Елина Пелина и „Роза” од Дору Габе су били и избор бугарских
аутора.
·
Може се рећи,
да бугарски писци, који раде или су радили у области дечије књижевности су
заступљени у различитим уџбеницима са различитим делима , али су имена у целини
позната и популарна.
·
Имајући у
виду другачију ситуацију у којој се користи читанка „Мила дружка” укључивање
различитих врста граматичких задатака је оправдано.
Закључак
Настава читања на матерњем језику у основној
школи заједно са овладавањем технике
читања тежи и формирању читалачких интереса, а текстови, који се налазе у
читанкама, обезбеђују садржај на основу
кога ученици формирају своја прва знања о окружењу, о односима у друштву,
о естетским и моралним категоријама.
Текстови у читанкама утичу на усвајању
моралних порука, норми и вредности и у обогаћивању емоционалног живота ученика.
За реализацију моралног потенцијала једне читанке од значаја су и методолошке
технике, које ће користити учитељ, који води малог читаоца по широком путу знања.
Специфична средина, у којој се
реализују образовне активности на језику једне мањине у оквиру националног образовног система Србије представља специфичан проблем и захтева посебну припрему професора разредне
наставе, који наставу изводе на матерњем језику. Она претпоставља концепт, садржај и језичке карактеристике читанке и других наставних средстава.
У нашем случају покушај упоређења је допринос очувању бугарске и српске праксе у састављању читанки за први разред,
као и популаризацији облика и квалитета читанке за бугарску мањину у Србији.
Библиографија:
1. Бинчев, Т., Т. Владимирова, Ст. Вълкова, Моята първа читанка Пчелица. Изд. Просвета. С., 2002
1. Бинчев, Т., Т. Владимирова, Ст. Вълкова, Моята първа читанка Пчелица. Изд. Просвета. С., 2002
2. Бойков, В. Читанките в сръбската и българската образователна система, С.,
2010
3. Борисова,
Т., Ек.
Котова, К. Никова, Н.
Димитрова. Читанка за първи клас, Изд. Булвест 2000. С., 2002
4. Жекова,
Анг., Н.
Огнянова, М. Герджикова, Читанка 1. клас, Изд. Даниела Убенова.
С., 2002
5. Закон о основама система образовања и васпитања. Службени гласник РС, бр.
72/2009 и 52/2011 од 15.07.2011. године
6. Закон о службеној употреби језика и писама. Службени гласник РС, бр. 45/91, 53/93, 67/93, 48/94, 101/05, 30/10
7. Здравкова Ст., Н. Чимева, Л. Георгиев, Т. Борисова, Бл.
Митова, Методика. Основни въпроси на обучението по български език и литература
в началното училище, Благоевград, 1998.
8. Младенов, М. Мила дружка. Читанка за първи клас на основните училища.
Комбинат за учебни книги и средства, Белград, 2002
9. Тоцева, Я., Ив. Иванов, Ил. Ризов, М. Минчева, К. Йочева,
Н. Витанова, Сн. Лазарова. Мониторинг на етноцентризма в началното образование
(I – II клас). Ш.,
УИ, 2005, http://ethnotolerance.org/biblioteka/monitoring_1.html
10. Цанев, Ив., Г. Георгиев, Вл. Попов. Читанка за първи клас, ,
Изд. Просвета. С., 2002
[1] Према попису становништва у Србији општине Димитровград и Босилеград су
са већинским становништвом бугарске националности. Тренутно се у основној школи
у Босилеграду настава на бугарском језику изводи у седам од осам разреда (нема
оделења у шестом разреду). У основној школи у Димитровграду не изводи се
настава на бугарском језику.
У обе школе где се образовно-васпитни рад остварује на српском
језику, за ученике припаднике бугарске мањине организује се настава бугарског језика са елементима националне
културе.
Няма коментари:
Публикуване на коментар