вторник, 31 март 2015 г.

Покана за участие в МЕЖДУНАРОДНА НАУЧНА КОНФЕРЕНЦИЯ ESI 2015



ПЕТАТА МЕЖДУНАРОДНА НАУЧНА КОНФЕРЕНЦИЯ 
ESI 2015  "Образование, наука, иновации"

ще се проведе в Европейски политехнически университет в гр. Перник, България на 10 - 11 юни 2015 година. 
          
         Петата международна научна конференция „Наука, образование, иновации“ по традиция ще обедини много водещи изследователи, преподаватели и студенти, представители на успешни компании и научни организации от страната и чужбина, които ще представят най-новите си постижения в сферата на образованието, науката и бизнеса.
Конференцията е форум, на който се дискутират актуални изследвания, споделят се опит и постигнати резултати, трасират се нови тенденции в цялостния път на развитие на науката в модерното общество.

Темите на ESI 2015 са:

  1. Иновации в архитектурата;
  2. Иновации в строителството
  3. Иновации в природните науки
  4. Иновации в образованието;
  5. Иновации в компютърните системи и информатиката;
  6. Мрежи и телекомуникации;
  7. Психология и иновации;
  8. Хуманитарните науки в съвременния свят
  9. Икономика и иновации;
  10. Политики и иновации;
  11. Зелена енергетика и устойчиво развитие


За участие в студентската сесия няма такса.
Таксата  за участници от България  е 100 лв.

Срок за регистрация и изпращане анотации - 7 април 2015г.
Срок за изпращане на пълния текст на доклада - 20 април 2015г.

На сайта на университета е регистрационната форма:
http://epu.bg/bg/index.php/en/education-science-innovation/esi-2015

Очакваме Ви!

вторник, 24 март 2015 г.

В две училища, в които учат българчета в Събрия училище - "Чегар" в Ниш и "Христо Ботев" в Димитровград


 На 23. март 2015 година посетихме училище "Чегар" в град Ниш, където се срещнахме с директора Горан Динич и част от учителския екип. От 1000 ученици в това основно училище с детска градина към него около 300 са етнически българи. Колективът е от млади и амбициозни хора. Успехите са резултат от желание и умения за работа на учителите в партньорство с родителите.





















След обяд посетихме и училище "Христо Ботев" в град Димитровград, в което мнозинството са българчета. Поради непредвидено закъснение се срещнахме с малка група ученици, които спортуваха след занятията и  други, които развиваха музикалните си таланти. Видяхме обаче прекрасната материална база и усетихме духа на българщината.


неделя, 22 март 2015 г.

Нова статия в списание "Погледи"

Днес получих брой 4 на списание "Погледи"от 2014г., което излиза в Лесковац (Сърбия). На стр. 55-68 е публикувана статията  "Упоредна анализа припреме и оспособљености наставника основних школа у Србији и Бугарској" , която подготвихме заедно с Ванче Бойков от Университета в Ниш.


УПОРЕДНА АНАЛИЗА ПРИПРЕМЕ И ОСПОСОБЉЕНОСТИ  НАСТАВНИКА ОСНОВНИХ ШКОЛА У СРБИЈИ И БУГАРСКОЈ

Резиме: У раду се компаративно анализирају системи припреме наставника разредне наставе у Србији и Бугарској. Наводе се главне карактеристике и разлике, које проистичу из националних и историјских особина у моделу образовања наставника. Исто тако, анализирају се неки трендови у промени модела за припрему и способљавање, у вези за изазовима данашњице и информационог друштва.
Кључне речи: наставник, факултет, стручно усавршавање, стандард, правилник, уредба.

COMPARATIVE ANALYSIS OF THE TRAINING AND QUALIFICATION OF PRIMARY TEACHERS IN SERBIA AND BULGARIA

Abstract: The report makes a comparative analysis of the system of initial training teacher for primary classes in Serbia and Bulgaria. The paper presents the general characteristics and differences arising from national and historical peculiarities in the model of initial preparation of teachers. Also are analyzed some trends for changing the model for training and the qualification related to the challenges of the contemporary information society.

Увод

Србија и Бугарска су две државе са приближно истим бројем становника и високо развијеним школским системом. Према статистичким подацима из 2011. године у Србији живи око 7,1 милиона, а у Бугарској близу 7,3 милиона становника. У Србији на 17 универзитета студира око 220.000, а у Бугарској на 51 универзитета више од  256.000 студената. Проценат високообразованих у Србији износи  око шест одсто, а у Бугарској број факултетски образованих је 23,2 одсто. У Бугарској студира око 10.000 странаца, међу којима и око 300 из Србије. Нажалост, због негативног природног прираштаја у обе земље из године у годину се смањује број ученика/студената. Школске 2012/13 године у први разред основне школе у Србији је уписано око 73.000 ученика, а у Бугарској још мање – близу 63.000. И поред великог броја високошколских установа на престижној Шангајској листи не налази се ниједан универзитет из Србије и Бугарске.
Високо образовање и у Србији и у Бугарској регулисано је посебним законским прописима, а сви предмети и обим студија изражавају се бројем EСПБ бодова, при чему 60 EСПБ бодова одговара просечном укупном ангажовању студента у обиму 40-часовне радне седмице током једне академске године. То значи да се на основним академским студијама може обезбедити од 180 до 240 EСПБ бодова у зависности од тога да ли трају три или четири године. На основним струковним студијама у Србији, односно на колеџима у Бугарској за три године студирања стиче се 180 EСПБ бодова. Дипломске академске студије – мастер у Србији, односно магистар у Бугарској доносе 60 или 120 EСПБ бодова у зависности од тога колико је предходно остварен обим студија. Специјалистичке струковне и академске страју по годину дана и доносе по 60 EСПБ бодова. Докторске студије У Србији трају три, а у Бугарској и до четири године.
И у једној и другој држави високошколску установу може основати држава, правно и физичко лице. Дозволу за рад издаје надлежно министарство просвете, односно образовања. За обављање делатности од изузетне важности су национални савети за високо образовање и комисије за акредитацију и проверу квалитета.
На нивоу академске заједнице у Србији и Бугарској постоје разна тела попут студентских конференција универзитета и академских струковних студија, као и конференција универзитета и конференција академских струковних студија.
У Србији и Бугарској не постоје приватне високошколске установе за школовање наставника разредне наставе.

Школовање  наставника разредне наставе у Србији

У Србији постоји неколико факултета на којима се припремају наставници разредне наставе. Образовање има дугу традицију, а почетак за организовано школовање учитеља везује се за 1870. годину када је усвојен први Закон о уређењу учитељске школе.
Од отварања прве учитељске школе у Кнежевини Србији, у Крагујевцу 1871. године па до данас изграђено је на десетине школа за образовање наставника разредне наставе. Ове образовне институције су, као и уосталом читав систем „преживеле“ разне трансформације од учитељских школа, преко виших педагошких школа и педагошких академија до учитељских, односно педагошких факултета. Закон о учитељским факултетима усвојен је 1993. године.
Учитељски, односно педагошки факултети данас постоје у саставу пет универзитета. У оквиру Београдског универзитета ради Учитељски факултет у Београду са своја два одељења у Вршцу и Новом Пазару. Учитељски факултет у Врању, који поседује истурено одељење у Неготину ради у саставу Нишког универзитета, док су у саставу Универзитета у Крагујевцу – Учитељски факулет у Ужицу и Педагошки факулет у Јагодини. При Новосадском универзитету су Педагошки факултет у Сомбору и Учитељски факултет у Суботици. У Суботици се настава одвија на мађарском језику. Универзитет у Приштини, такође има свој Учитељски факултет у Призрену – Лепосавићу.
Законом о основама система образовања и васпитања прописане су мере за унапређење квалитета наставе, а у дефинисању циљева и изхода нагласак је стављен на опште компетенције и развој специфичних знања и вештина за живот у савременом друштву. [1]
Станард је детаљно описан у Стандардима компетенција за професију наставника и њиховог професионалног развоја. Наставничке компетенције односе се на наставну област, предмет и методику наставе; поучавању и учењу; подршци развоју личности ученика и комуникацију и сарадњу. [11]
У оквиру стандарда од наставника се тражи да: познаје систем образовања и васпитања, стратешка документа и релевантна међународна документа; познаје и примењује законску регулативу у образовању; разуме социјални контекст образовања и школе и активно доприноси мултикултуралном и инклузивном приступу у образовању; подстиче одржив развоју и здраве стилове живота; изражава се усмено и писмено у складу са правилима српског језика  и језика на којем изводи наставу; примењује информационо-комуникационе технологије; усклађује своју праксу са иновацијама у образовању и васпитању; своју професионалну делатност анализира, процењује, мења и усавршава користећи и инфрмације које добија самовредновањем и екстерним вредновањем; поштује  универзалне људске и националне вредности и подстиче ученике да их усвоје; личним примером делује на формирање система вредности и развој позитивних особина ученика; разуме значај целоживотног учења, континуирано се професионално усавршва, иновира и унапређује свој рад и, служи се бар једним светским језиком. [11]
Крупне технолошке промене у постиндустријском периоду (у оквиру поједине технолошке револуције постоји читав низ мањих револуција које битно утичу на промене у друштву) које се огледају у појави нових технологија, порасту значаја знања и информација, претруктурисању привреде, промени у предметима рада, као и у променама у радној снази подразумевају укључивање обавезних и изборних предмета из области информатике и информационих технологија. Тако например,  будући наставници на Учитељском факултету Универзитета у Крагујевцукоји се налази у Ужицу изучавају као  обавезне предмете Рачунаре и Образовне технологије, и као изборне - РеторикуФилмску и телевизијску културу, Масовне комуникације. [9]
На Учитељском факултету Универзитета у Приштини, који се налази у Лепосавићу будући професори разредне наставе као обавезни предмет слушају – Информатику у образовању и Образовне технологије, а као изборне Педагошку информатику, Филмску и ТВ култтуру, Визуелну уметност,  Информационе технологије, Сценску уметност, Реторику. [10]

Школовање  наставника разредне наставе у Бугарској

У Бугарској припрема наставника разредне наставе има дугу традицију. Почетак се веже за 80-те године XIX века, када су се појавили први радови са дидактичким смерницама за обуку учитеље, да би брзо почело  и институционализовано образовање у вишим разредима гимназија и на Високим педагошким курсевима (прерасли касније у Софијски универзитет) и на институтима за обуку наставника.
Потребе за образовањем наставника на почетку XXI века, проузроковане дешавањима у друштву – информациони бум, приоритетити бугарске школе у ​​духу придруживања европском образовном простору и промене вредносног система бугарског грађанина добијају нове димензије. У одговор на повећане захтеве у припреми за учитељску професију паралелно са традиционалним користе се и иновативни елементи уз коришћење информационих технологија у образовању.
У Бугарској се наставници разредне наставе припремају на педагошким колеџима, на специјализованим факултетима и филијалама универзитета.
Школовање на педагошким колеџима, односно високим школама струковних студија за образовање педагошких кадрова траје три године и студент када заврши добија звање „професионални бачелор“. Универзитети припремају бачелоре и магистре. Бачелорски програми за школовање  наставника разредне наставе трају четири године и разликује се од универзитета до универзитета, имајући у виду њихову аутономију. Велика је разноликост и у односу на магистарске програме.
Све педагошке квалификације за које се припремају будући учитељи акредитовани су од стране Националне агенције за оцењивање и акредитацију у оквиру програмске и институционалне акредитације. У Бугарској тренутно не постоји стандард за припрему наставника разредне наставе. Шта ће садржати наставни план за сваки предмет одлучује предметни наставник. У пракси не може да се гарантује релевантност у припреми будућих наставника, будући да  професoри који предају на универзитетима и факултетима имају дискреционо право да одреде количину и квалитет рада у складу са својим склоностима и могућностима.
            Неколико универзитета имају своје колеџе за школовање учитеља:
- Универзитет у Шумену поседује колеџ у граду Добричу. На колеџу постоје два одсека: Разредна настава са страним језиком и Разредна настава и информационе технологије;
- Универзитет у Великом Трнову на свом колеџу у граду Плевену образује кадрове на одсеку за разредну наставу;
- Пловдивски универзитет на колеџу у Пазарџику кадрове на одсеку за разредну наставу.
На универзитетима учитељски кадрови образују се на специјализованим факултетитима:
- Универзитет у Софији – Факултет за школску и предшколску педагогију са два одсека – за предшколску и разредну наставу и за разредну наставу са страним језиком;
- Југозападни универзитет у Благоевграду – Педагошки факултет образује кадрове за предшколску и разредну наставу и за разредну наставу са страним језиком;
- Тракијски универзитет у Старој Загори – Педагошки факултет са два одсека: предшколска и школска разредна настава и разредна настава и страни језик (енглески, руски, француски);
- Пловдивски универзитет – Педагошки факулет - предшколска и школска разредна настава и разредна настава и страни језик;
- Русенски универзитет „Ангел Канчев“ на Факултету за природне науке и образовање наставници разредне наставе припремају се на одсецима за разредну наставу и страни језик, и предшколску и разредну наставу;
- Универзитет „Проф. д-р Асен Златаров” в граду Бургасу не поседује посебан педагошки факултет, али у оквиру Факултета за друштвене науке поседује катедру „Педагогија и психологија” која образује студенте за предшколску и школску разредну настави и разредну наставу и страни језик.
- Шуменски универзитет – Педагошки факултет – предшколска и разредна настава разредна настава и разредна настава са страним језиком (енглески).
Бугарски универзитети наставнике разредне наставе припремају и у оквиру посебних филијала, стационираних у одређеним градовима:
- У филијали Великотрновског универзитета у граду Враца образују се кадрови из области предшколске и разредне наставе;
- У филијали Пловдивског универзитета у Смољану реализује се предшколска и разредна настава а у
- другој филијали Пловдивског универзитета у Крџалима – разредна настава и страни језик.
Филијале и колеџи користе материјалну базу виших педагошких института, који су до 1984. године школовали кадрове за учитеље разредне наставе. Исте године на унвиерзитетима је формиран и већи део педагошких факултета.
Основни оквир почетне припреме будућих учитеља је Уредба о државним условима за јединствено стицање квалификације високог образовања „учитељ”, која је усвојена 1995. године. У Члану 5. истиче се,  да „образовање садржи јединствени образовни минимум за теоријску и практичну припрему”, а наредни Члан 6. прецизира да се „теоријска припрема остварује путем обавезних, обавезних изборних и слободно изборних наставних предмета”. У Ћлану 7. (1) наведени су обавезни изборни предмети и минимални број часова: 1. Педагогија (Теорија о васпитању и дидактика) – 60 наставних часова; 2. Психологија (општа, за одрасле и педагошка) - 60 наставних часова; 3. Аудио-визуелне и информационе технологије у образовању -  60 наставних часова; Методика обуке – 120 наставних часова. У члану 8. наведени су обавезни изборни предмети са минималним бројем од 20 часова за сваки предмет посебно. Они су подељени у две групе: 1. Прва група –школска хигијена и здравствено васпитање; психологија говора; педагошка дијагностика; проблеми девијантног понашања и психотерапутске методе; 2. Друга група – школско законодавство, администрација и економија образовања; педагошка социологија; педагошка етика; школска и професионална оријентација; педагошка реторика; религија и васпитање. Студенти обавезно бирају по један предмет из обе групе. [3]
Анализа наставних планова одсека на којима се образују будући наставници разредне наставе може се условно поделити у три циклуса:
- Фундаментална припрема, која обухвата Филозофију, Савремени бугарски језик, Књижевност, Фонетику и лексикологију, Морфологију и синтаксу, Математику, Историју  Бугарске, Познавање језика, Основе природних наука и др;
- Основна знања из области психолошко-педагошких предмета: Историја педагогије и бугарско образовање, Теорија васпитања, Дидактика, Прешколска педагогија, Општа психологија, Психологија одраслих, Компаративно образовање, Педагошко комуницирање, Педагошка психологија, Аудио-визуалне и информационе технологије у образовању и др.
- Специјална методолошка припрема остарује се путем изучавања посебних метода за утврђивање конкретног педагошког прилаза.
У целини припрема будућих учитеља у методолошком делу је веома обимна и разнолика у погледу назива наставних предмета, али садржајно тематске области се подударају.
Студенти на одсеку за предшколску и разредну наставу изучавају 14-15 различитих метода – 7-8 за рад у вртићима и седам за рад у основној школи. Студенти са одсека разредна настава и страни језик изучавају осам методика. Заједнички за оба одсека су: Методика наставе бугарског језика и књижевности  у I-IV разреду; Методика наставе математике у I-IV разреду; Методика наставе природе и друштва; Методика наставе технике и технологија;  Методика физичког васпитања и спорта; Теорија и методика ликовне уметности; Теорија и методика музичког васпитања. За разредну наставу и страни језик додаје се и Методика обуке из страног језика. За рад у вртићу на одсеку прешколска и разредна настава изучавају се: Педагошке теорије и технологије за игре интеракција; Педагошке теорије и технологије за  овладавање физичког васпитања; Педагошке теорије и технологије за  овладавање ликовне уметности; Педагошке теорије и технологије за  овладавање конструктивно-техничких и домаћинских активности у вртићу;  Педагошке теорије и технологије за  овладавање матерњег језика; Педагошке теорије и технологије за  овладавање музичких активности; Педагошке теорије и технологије за  овладавање математичких активности; Педагошке теорије и технологије за  очување животне стварности.
Базична педагошка припрема реализује се током прве две године, а методике започињу да се изучавају на трећој години и рад је сконцентрисан у последња четири семестра образовања, када студенти могу да прате извођење наставе и сами учествују у извођењу у седмом, а посебно у осмом семетру током преддипломске педагошке праксе.

Опште карактеристике и различитости у припреми наставника разредне наставе у Србији и Бугарској

Опште  карактеристике:
1. У обе државе наставници разредне наставе припремају се у систему високог образовања. У Србији на учитељским (са изузетком Педагошки факулет у Јагодини), а у Бугарској на педагошким високошколским институцијама,
2.  Школовање  траје три или четири године.
3.  Студенти добијају образовно-квалификациони степен „бачелор“.
4. Наставни планови садржајно покривају исте области.
5. За извођење наставе неоходни су наставници са изборним звањима.
6. Програми су акредитовани.

Разлике:
1.      У Бугарској постоје колеџи, који дају степен „професионални бачелор“, а у Србији -
не постоје.
2.      Нормативни оквир за припрему наставника разредне  наставе у Србији је Стандард
за учитеље, који садржајно уређује компетентности, а у Бугарској постоје две уредбе – Уредба о јединственим државним захтевима за стицање високог образовања са професионалном квалификацијом „учитељ“ и Уредба о јединственим државним захтевима за стицање професионалне квалификације „учитељ“ (за лица са високим образовањем).
3.Стандарди компетенција за професију наставника и њиховог професионалног развоја  у Србији су разрађени и усвојени током  2011, године  и су од значаја за актуелне изазове наставника, док су уредбе у Бугарској из 1995. и 1997. године и већ су технолошки застареле.
4. У Стандарду су назначени области компетентости, а бугарској Уредби су набројани наставни предмети и број часова. 
5. Професионална пракса  за бугарске студенте предвиђена је у последњим семестрима, док је за српске студенте она актуелна за цело време трајања студија.
6. Укупан број часова за професионалну праксу је већи код српских у односу на студенте у Бугарској.
7. На свим учитељским, односно на педагошким факултетима у Јагодини и Сомбору свршени у учитељи добијају звање професор разредне наставе – бачелор, а у Бугарској у зависности од високошколске институције. На колеџима звање наставник разредне наставе – професионални бачелор, а на факултетима бачелор предшколске и разредне наставе и бачелор разредне наставе са страним језиком (енглески, француски или руски).

Стручно усавршавање наставнике разредне наставе у Србији

Стручно усавршавање наставника у Србији од 2004. године регулисано је посебним Правилником о стручном усавршавању и стицању знања наставника, васпитача и стручних сарадника. Документом су уређени  програми и начин орга­ни­зовања сталног стручног усавршавања, услови, орган који одлучује о стицању звања и поступак напредовања, стицање звања у току усавршавања наставника, васпитача и стручних сарадника и образац уверења о савладаном програму.
Под сталним стручним усавршавањем наставника, васпитача и стручних  сарадника подразумева се праћење, усвајање и примена  савремених достигнућа у науци и пракси ради остваривања циљева и задатака  образовања и васпитања и унапређивања образовно-васпитне праксе. [5]
Према Правилнику стално стручно усавршавање наставника, васпитача и стручних сарадника  усмерено је на:
            1) оспособљавање за већу самосталност у планирању и извођењу образовно-васпитног, васпитног рада, неге и стручног рада;
            2) стицање и иновирање стручних  знања којa су у функцији сталног професионалног развоја у току рада;
            3) развијање и усавршавање у областима:
               (1) организације и извођења образовно-васпитног рада,
               (2) праћења развоја и постигнућа детета и ученика,
               (3) сарадње у педагошкој комуникацији;
            4) уважавање личних својстава и потреба детета и ученика у зависности од узраста;
            5) развијање способности и вештина за учешће у тимском раду и за успешну комуникацију; развијање и неговање атмосфере разумевања и уважавања;
            6) развијање спремности и оспособљености за стални процес самовредновања, праћења и унапређивања сопствене праксе;
            7) оспособљавање за праћење и примену нових образовних технологија. [5]
            У Члану 10.  децидно је наглашено да је наставник, васпитач и стручни сарадник дужан да у току пет година похађа најмање 100 часова програма - најмање 60 часова са листе обавезних програма и до  40 часова са листе изборних програма.
У току стручног усавршавања наставник, васпитач и стручни сарадник може да стекне звање: пе­дагошки саветник, ментор, инструктор и виши педагошки савет­ник под условима и по поступку, који су утврђени правилником. У правилнику је наведено да су услови за стицање знања одређени број година радног искуства у обављању образовно-васпитног рада у установи, подстицање надпросечног степена остварености образовно-васпитних циљеца у односу на почетно стање и услове рада, иницирање и учествовање и подзање квалитета педагошке праксе,  познавање страних језика и поседовање основе информатичке писмености. Под познавањем основне информатичке писмености подразумева се познавање функција основних ком­поненти персоналног рачунара и периферних уређаја; разумевање ос­новних функција оперативног система и корисничких програма; употребу једног од програма за обраду текста и доказује се у свакодневном раду у установи. 
             
Стручно усавршавање наставника разредне наставе у Бугарској

Стручно усавршавање (квалификација) наставника разредне наставе у Бугарској од 1997. године регулисана је посебном Уредбом бр. 5 о условима стручног усавршавања педагошких кадрова у систему народне просвете и начина стицања професионално-квалификационих звања. Према Члану 2. „стручно усавршавање је фаза у непрестаној припреми, у којој преко различитих форми након завршетка школовања помаже се вредносна професионална реализација педагошких кадрова”. [2]
Према Члану 8. (1) основне организационе форме стручног усавршавања су:
1. комплетан курс – трајање најмање три седмице са наставним програмом, који обухвата актуелну проблематику у складу са функцијама које заузимају педагошки кадрови;
2. тематски курс – трајање до две седмице са наставним програмом, који обухвата теоретску и практичну примену за конкретан професионално-педагошки проблем;
3. инструкторски курс – трајање до недељу дана са наставним програмом, који обухвата припрему за нови наставни садржај , специфичне професионалне функције и др;
4. професионално-педагошка специјализација;
5. специјализација за конретну научну област;
6. тренинг за усвајање и усавршавање професионално-педагошких вештина;
7. семинари, саветовања, конференције и др. [2]
Повећање наставничке квалификације остварује се на три нивоа: школско, регионално и национално. На регионалном нивоу инспектори помажу у организовању форми за квалификације наставника.
Стручно усавршавање за стицање професионално-квалификационих степена реализује се на три департмана за стручно усавршавање наставника у саставу Софијског [7], Шуменског [8] и Тракијског универзитеа [6].
У пракси различите врсте и форме стручног усавршавања (укључујући и међународне пројекте и програме, реализовани од стране невладиних организација и других недржавних институција) не доприносе професионалном напредовању.
На основу анализе SWOT методом као предности државног система за стручно усавршавање наставника у Бугарској можемо навести:
-    нормативно уређене процедуре за стручно усавршавање и процеса за стицање звања;
-    право на избор форме за стручно усавршавање;
-    стицање професионално-квалификационог знања на локалном нивоу или у близини места становања;
-    коришћење савремених форми, метода и технологија у обуци;
-    усаглашеност тема са наставним материјалом и актуелним проблемима;
-    реализација форми стручног усавршавања  и процедура оцењивања од стране стручњака;
-    динамика, актуелност и флексибилност програма обуке;
-    годишња идентификација потреба;
-    одрживост резултата програма обуке и развијање знања и вештине у пракси.
Као лошу страну система можемо да наведемо:
-    наставници сами плаћају трошкове;
-    неусаглашеност са светским трендовима и захтевима европског образовног законодавства о флескибилности перманентног образовања и признавање стручнго усавршавања;
-    предуго трајање процедура за добијање звања;
-    мала разлика у плаћању звања;  
-    немогућност да се обухвате сви наставници разредне наставе;
-    неке противуречности у нормативној уредби о наставку образовања након дипломирања;
-    непостојање могућности за задовољење личних интереса.
Сагласни смо са Р. Пејчевом-Форсајт, која тврди да је „значајан број слабости и њихових последица концентрисано око недостатка стандарда за стручно усавршвање  наставнике и професионално разрађеним критеријумима о профилима педагошких  кадрова на свим нивоима " [4, 111].
Не можемо и да заобиђемо чињеницу да се последњих година у Бугарској увећава број приватних институција – невладиних организација, центрова, бизнис-организација, колеџа и др., који нуде стручно усавршавање за  наставницике  разредне наставе. Теме и технологије рада често су актрактивне, али стечене квалификације и сертификати не могу се употребити за стицање већег звања, будући да је то ексклузивно право три департмана за стручно усавршвање наставника.
           
            Заједничке карактеристике и разлике стручног усавршавања наставника разредне наставе у Србији и Бугарској
        
         Заједничке карактеристике:
1.       У обе земље постоји државна регулатива о стручном усавршавању наставника у оквиру које се реализује и усавршвање наставника разредне наставе.
2.      У обе земље постоје уредбе о стручном усавршавању наставника, у којима је описан начин сертификовања стечене квалификације.
3.      Већа стручна оспособљеност доприноси повећању зараде наставника (иако су износи у Бугарској мали).
4.      Паралелно са државним постоји велики број приватних институција и организација које помажу стручном усавршавању наставника.
5.      Интернет портали за образовање нуде онлајн обуку и дидактичке материјале, побољшавају рад наставника и на тај начин их укључују у перманентно образовање. Стечена искуства се не сертификују, али наставници стечене вештине користе за побољшање квалитета наставе.
6.      Иако су  мултимедије од изузетне важности за образовање у XXI веку није познато да
је нека високошколска институција која се бави иновативним технологијама у образовању организовала стручно оспособљвање наставника разредне наставе, како у Србији тако и у Бугарској. Такви курсеви намењени су пре свега наставницима информатике и рачунарства.

Разлике:

1. Правилник о стручном усавршавању у Србији усвојен је 2011. године, а у Бугарској 1997. и није мењан од 1999. године. 
2. У српском Правилнику активности стручног усаршвања описани су веома детаљно и прецизно, док су у бугарском само маркирани укупни параметри.
3. Наставници у  Бугарској сами сносе трошкове стручног усавршавања, а у Србији
школе компензују део трошкова.
4. У буџетима бугарских школа предвиђена су средства за стручно усавршавање наставника и према општем колективном споразуму ради се о делу средстава за плате, али их школе због хроничке безпарице користе за друге активности. У Србији држава финансира плате просветним радницима, а школе материјалне трошкове добијају од локалне самоуправе.

         ЛИТЕРАТУРА

1.      Закон о основама система образовања и васпитања (Закон је објављен у "Службеном гласнику РС" бр. 62/2003 и 64/2003), а ступио је на снагу 25.05.2003. године, а Закон о изменама и допунама Закона о основама система образовања и васпитања је објављен у "Службеном гласнику РС", бр. 58/04 и 62/04 од 28. маја 2004. године, а ступио на снагу 5. јуна 2004. године)
2.      Наредба № 5 за условията за повишаване квалификацията на педагогическите кадри в системата на народната просвета и реда за придобиване на професионално-квалификационни степени. Държавен вестник, 6/1997 г., попр., 8/1997 г., доп., 73/1997 г., изм. и доп., 101/1999.
3.      Наредба за единните държавни изисквания за придобиване на висше образование с професионална квалификация "учител" Приета с ПМС 12 от 1995г., обн., ДВ, бр. 9 от 27.01.1995г., доп., бр. 50 от 1.06.1995г.
4.      Пейчева-Форсайт, Р. Квалификация и кариерно развитие на учителите в България – състояние и проблеми и перспективи. Годишник на СУ, Факултет по педагогика, Книга Педагогика, том 102, София, 2009
5.      Правилник о сталном стручном усавршавању и стицању звања наставника,  васпитача и стручних сарадника ("Службен гласник РС ", бр. 13/2012 и 31/2012)
6.      Сайт на Департамента за информация и повишаване на квалификацията на учителите – Стара Загора http://dipku-sz.net/
7.      Сайт на Департамента за информация и усъвършенстване на учители – София http://www.diuu.bg/
8.      Сайт на Департамента за информация, квалификация и продължаващо образование – Варна http://www.ittd.acad.bg/
9.      Сајт Учитељског факултета у Ужицу http://www.ucfu.kg.ac.rs
10.  Сајт  Учитељског факултета у Призрену – Лепосавићу http://www.pr.ac.rs/sr/ufp

11.  Стандарди компетенција за професију наставника и њиховог професионалног развоја. Завод за унапређивање образовања и васпитања, Београд, 2011 http://www.zuov.gov.rs/attachments/132_standardi-nastavnika_cir.pdf